U fokusu - Srbija

BG: Izgradnja metroa počinje 2013.

Predstavnici grada Beograda i francuske kompanije “Alstom” načelno su postigli dogovor o gradnji prve linije beogradskog metroa, saznaje Blic.

Dogovoreno je da bi studija trebalo da bude završena do septembra 2012. godine, kao i da bi već sredinom 2013. radovi mogli da počnu.

Gradnja prve linije od Ustaničke do Tvorničke ulice u Zemunu trebalo bi da počne sredinom 2013. godine.

Na sastanku se pričalo o tome da bi sledeći korak posle studije bio obezbeđivanje novca i izbor izvođača radova. Francuska će sa donacijom od tri miliona evra finansirati izradu studije.

Procena je da bi za izgradnju te linije bilo potrebno tri do tri i po godine, pa bi ona, praktično, mogla da počne da se koristi krajem 2016. ili u prvoj polovini 2017.

Sa pravne strane, svemu tome prethodi ratifikacija međudržavnog sporazuma između Francuske i Srbije, što bi trebalo da se dogodi u septembru, potpisivanje memoranduma o razumevanju između grada i “Alstoma” i deklaracije o namerama između grada, Republike Srbije i Francuske, kaže za Blic dobro upućeni izvor.

Francuska je pokazala interes za učešće u projektu metroa i ponudila donaciju od tri miliona evra, uslovivši je obavezom Srbije da sama obezbedi novac za gradnju, a da se kompozicije vozova kupe upravo od “Alstoma”.

Grad i republika nisu želeli da pristanu na takav aranžman. Domaća strana jeste zainteresovana za nabavku ovih kompozicija, tim pre što je “Alstom” u samom svetskom vrhu u proizvodnji vozova za metro, ali je zahtev bio i da Francuska obezbedi povoljne kredite za izgradnju prve linije.

Prema saznanjima Blica, posle skoro godinu dana pregovora, krajem jula premijer Francuske poslao je dopis srpskom premijeru Mirku Cvetkoviću u kojem se, između ostalog, kaže da je Francuska voljna da obezbedi 500 miliona evra za realizaciju projekta metroa.

Deo novca bio bi korišćen za građevinske radove na izgradnji, a kamate koje bi Srbija, odnosno grad, plaćale bile bi onolike kolike su i kod razvojnih banaka, poput EIB i EBRD, na čemu je Beograd sve vreme i insistirao.

Prva linija metroa od Ustaničke do Tvorničke ulice duga je 15 kilometara. Procene su da bi grad trebalo da ima najmanje tri linije. Druga bi se ukrštala sa prvom kod Pravnog fakulteta i išla od Karaburme do Vidikovca, a treća preko mosta preko Ade i spajala Novi Beograd sa Čukaricom. U perspektivi, prva linija će biti produžena do Bloka 45 na Novom Beogradu.

Nezavisan sistem

Skupština grada je 2010. usvojila dokument „Beogradski metro - osnova za izbor rešenja“, koji je definisao osnovne zahteve grada pri izgradnji metroa i okarakterisao ga kao metro punog kapaciteta.

On neće biti laki šinski sistem, kako je ranije bilo predviđeno, jer bi se onda ukrštao sa drumskim saobraćajem. Biće potpuno nezavisan i, kao i u mnogim svetskim gradovima, ići će iznad zemlje gde je to moguće (s obzirom da je tri puta jeftiniji od podzemnog).

U centru će prolaziti ispod zemlje, a njegove trase biće povezane i sa ostalim vrstama prevoza, uključujući i gradsku železnicu. Tačke povezivanja su Vukov spomenik i stanice Prokop i Novi Beograd, gde je planirana gradnja međugradske autobuske stanice.